Research

28 pages
112 views

Miloje Vasić and Gustaf Kossinna: an encounter that did not happen?

Please download to get full document.

View again

of 28
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Share
Description
Miloje Vasić, an archaeologist and one of the first keepers/curators of the National Museum in Belgrade, sent three letters to German prehistorian Gustaf Kossinna in 1908. Vasić’s letters unveil details about Kossinna’s plans to visit the National
Transcript
  ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА – БЕОГРАД RECUEIL DU MUSÉE NATIONAL DE  BELGRADE  XXIII / 1  АРХЕОЛОГИЈА   ARCHÉOLOGIE СЕПАРАТ / SEPARATION  Александар Д. БАНДОВИЋ МИЛОЈЕ ВАСИЋ И ГУСТАФ КОСИНА: СУСРЕТ КОЈИ СЕ НИЈЕ ДОГОДИО?  Aleksandar D. BANDOVIĆ MILOJE VASIĆ AND GUSTAF KOSSINNA: AN ENCOUNTER THAT DID NOT HAPPEN? НАРОДНИ МУЗЕЈ БЕОГРАДMUSÉE NATIONAL DE  BELGRADE 2017  оригиналан научни рад ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА XXIII󰀭󰀱/󰀲󰀰󰀱󰀷    Археологија УДК902(091)902/904:929 Васић М.(044)902/904:929 Косина Г.(044)Примљено:13. март 2017.Прихваћено:22. мај 2017. 409–433 Александар Д. БАНДОВИЋ Народни музеј у Београду МИЛОЈЕ ВАСИЋ И ГУСТАФ КОСИНА: СУСРЕТ КОЈИ СЕ НИЈЕ ДОГОДИО? Апстракт:  Милоје Васић, археолог и један од првих чувара Народног музе- ја у Београду, упутио је три писма немачком праисторичару Густафу Косини 1908. године. Та писма откривају детаље како о Косининим плановима по-сете Народном музеју у Београду тако и о Васићевом нескривеном задовољ-ству због прилике да немачког професора праисторијске археологије упозна са својим идејама и значајем Винче у контексту европске праисторије. Наи-зглед супротстављени, делили су низ сличних идеја везаних за праисторију Европе. Обојица су, на себи својствен начин, градилa праисторијске светове. Васић је градио свет у коме је праисторију Балкана посматрао кроз одсјај Еге- је, а Косина свет Индогермана и Германа, у коме је север Европе био једино исходиште цивилизације. Уколико их посматрамо као савременике, у ширем кругу идеја европске праисторије, можемо да сагледамо начине дисциплино-вања праисторије. Предубеђења која су уписивали у прошлост говоре о „оче-вима дисциплине“ као о људима који су живели у јасном контексту својег времена и места, о корпусу знања из којега су проистицала њихова станови-шта, али и о темељима дисциплине. Кључне речи:  историја археологије, Милоје Васић, Густаф Косина, нордијска теорија, филхеленизам, концепт археолошке културе  „Давно и давно већ је позната та стара истина, да ми, Срби, ако хоћемо не-што да радимо, морамо отићи својим суседима или другим странцима, те да од њих потражимо и савет, и тему и материјал и оруђе као и све остало шта нам треба за рад. Тако вам је на сваком пољу, па је тако и на књижевном“ (Ва-сић 1894: 1).   Александар   Д. БАНДОВИЋ 󰀴󰀱󰀰 УВОД Мало је, или je готово непозната чињеница да су Милоје Васић, „оснивач“ српске археологије, и Густаф Косина, први професор праисторијске археологије у Немачкој, били у неформалној комуникацији. Током 1908. године, Милоје Ва-сић је Густафу Косини написао три писма. 1  Немачка ауторка Хилдегард Шверин фон Крозиг објавила је само једно, 1982. године, анализирајући Косинину зао-ставштину (Schwerin von 󰁋rosig󰁫 1982: 159, 187–188). Објављено писмо (в. При-лог) заправо је Васићев одговор на Косинину потражњу сепарата првог Васиће-вог рада о Винчи, који је публикован на немачком у часопису  Memnon  (Vassits 1907). Из друга два писма се види да је чак договарана посета Београду и Народ-ном музеју; међутим, тај сусрет се по свој прилици није догодио. Захваљујући овим писмима могуће је наслутити да је Васићев однос према „немачкој школи“ био нешто компликованији него што је то до сада било тумачено. Период краја XIX и почетка XX века представља важно време у историји археологије, када су утемељени основни концепти којима се културно-исто-ријска археологија служи (уп. Trigger 2006: 232–241; Childe 2004 [1953]: 139–154; Olsen 2002: 31–33; Meinander 1981: 100–111; S󰁫lenář 1983: 130–135). Хро-нологија и стратиграфија, концепт археолошке културе, објашњење културне промене, мапирање култура, типолошки метод, дифузија, континуитет ет-ничких заједница из прошлости или њихове миграције, све су то концепту-ални алати и објашњења који у археологију долазе из различитих поља знања и постају темељи младе науке. Врло је битно истаћи да се процес прихватања знања из различитих дисциплина и њихова примена у археологији не може посматрати изоловано од друштвених, политичких, идејних, социјалних, ре-гионалних или локалних контекста. Такође, у различитим европским архео-логијама, процес прихватања идеја из различитих области нити је био исто-времен нити је носио иста значења (уп. Palavestra and Babić 2016; Babić 2011). Из наведених разлога мислим да је важно вратити се управо на овај период, посматрајући две личности које бих, са дозом опреза, могао означити као уте-мељиваче путева српске и немачке археологије. Једна од личности је Милоје Васић (1869–1956), чувар Народног музеја у Београду, археолог који је започео прва систематска ископавања праисторијских локалитета у Србији и значај-но утицао на потоње генерације археолога у Србији. Друга личност је Густаф Косина (1858–1931), немачки лингвиста и праисторичар, који је концепт кул-туре и етничку парадигму поставио као главни циљ археолошких истражива-ња. У новије време било је доста речи о Васићу (Palavestra 2012; Palavestra 2013; Palavestra and Babić 2016; Palavestra i Milosavljević 2016), али и о Косини, о коме  је написана монументална биографија из пера Хајнца Гринерта (Grünert 2002; Veit 2002; 󰁋lejn 2008; Bandović 2012). Мада нису припадали истој генерацији, 1 Најљубазније захваљујем госпођи Ани Пекановић, уз чију помоћ сам дошао у посед писама. Сва три писма, са датумима 5. 6. 1908, 19. 6. 1908, 20. 7. 1908, налазе се у Косининој заоставштини у Архиву Хумболтовог универзитета (Archiv der Humboldt-Universität), под сигнатуром 󰁋NL.299 (󰁋orrespodenz mit Miloje Vassits/Vasić) (в. Grünert 2002: 81, ff. 371; Schwerin von 󰁋rosig󰁫 1982: 159).  МИЛОЈЕ ВАСИЋ И ГУСТАФ КОСИНА: СУСРЕТ КОЈИ СЕ НИЈЕ ДОГОДИО?  󰀴󰀱󰀱 Косина је био 11 година старији, нити су потекли из исте образовне матрице – у приближно исто време оба аутора су почела да публикују своје радове који су се тицали археологије (Васић 1894; Васић 1895; Vassits 1902; 󰁋ossinna 1895; 󰁋ossinna 1902). Ученик Михаила Валтровића, Васић је докторат завршио у Минхену, а његов ментор је био Адолф Фуртвенглер (A. Furtwängler) (Vassits 1900; Срејовић 1984: 25; Palavestra i Milosavljević 2016: 776; Palavestra and Babić 2016: 3–4). Косина је био школован код Карла Миленхофа, као германиста који се окренуо праисторији (󰁋ossinna 1911: 1; Grünert 2002: 24–25). И један и други су били ауторитети, снажне личности, универзитетски професори чији се траг још увек може препознати и у немачкој, али и у српској археологији. МИЛОЈЕ ВАСИЋ И ГУСТАФ КОСИНА – ПОЧЕЦИ У Споменици о отварању Универзитета  1905. године, у биографији Ми-лоја Васића се истиче да је 1889/90–1891/92. године био на „историјско-фи-лолошком факултету“ Велике школе, а да је од 1896. до 1899. године похађао предавања у Берлину и Минхену. Васић је у Немачкој слушао предавања из филологије и историје уметности, са посебним нагласком на класичну архео-логију. Промовисан је за „доктора философије“, са тезом Die Fac󰁫el in 󰁋ultus und 󰁋unst der Griechen  (Aноним 1906: 118–119; Vassits 1900: 85–86; Тапавички-Илић 2013). За хонорарног наставника, односно за доцента археологије изабран је 1903. године, након што је Михаило Валтровић пензионисан, а две године ка-сније изабран је за сталног доцента Универзитета, „за Класичну археологију с обзиром на српске земље“ (Леко 1903: 423, 437; Леко 1904: 677; Aноним 1905: 369; уп. Милосављевић 2013: 210–211; Драгојевић 2011: 491–492). Ваља напоменути да је Васић прве археолошке радове написао пре одла-ска у Немачку. Иако су се тицали римске прошлости, овде је корисно осврну-ти се само на неколико идеја које је већ тада изнео у својој археолошкој сту-дији о Виминацијуму. Оне се могу сажети у неколико цртица, које је и сам Васић навео започињући прво поглавље свог рада: „Археолошка испитивања прехисториског живота – Прехисториска насеља – Стиг и Млава – Насеоби-на староседелаца пре Римљана – Докази – Хумке – Кип – Додир и саобраћај Грка са староседеоцима – Узроци тог додира и саобраћаја – Прехисториски, грчки и римски трагови у Угарској и Влашкој – Станишта староседелаца у Да-кији – Путови грчке културе – Обалама Црног и Јадранског мора – Дунав као пут – Долина Мораве и Вардара као пут...“ (Васић 1895: 12). У овом одељку рада, Васић се осврће на „земљани кип“ пронађен у Кличевцу, износи до тада позната мишљења Абрахама Лисауера, Михаила Валтровића и Софије Торме о Кличевачком идолу  и, на основу мишљења аустријског праисторичара Мо-рица Хернеса, закључује да је неспорно реч о божанству које упућује на кон-такте са народима Предње Азије, међу којима су наважнији Феничани, али и „други Оријенталци“ (Васић 1895: 14–16). Надаље, Васић се пита о односима Грка и варвара, корисности ових контаката за Грке, те указује и на путеве ко- јима је грчка култура могла продрети у „ове крајеве“, а то су обале Црног мора и Јадрана. „Имајући на уму и једно и друго морамо се запитати зар је та грчка
Related Documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks
SAVE OUR EARTH

We need your sign to support Project to invent "SMART AND CONTROLLABLE REFLECTIVE BALLOONS" to cover the Sun and Save Our Earth.

More details...

Sign Now!

We are very appreciated for your Prompt Action!

x